Budimo pristojni

„Ne pričaj kada neko drugi priča. Poštuj sagovornika. Ne žvači žvaku sa sve puhanjem balona, dok se vodi ozbiljan ili poslovni razgovor. Odgovaraj na poruke i mailove. Uzvrati pozive. Ne kasni. Ako ćeš kasniti, javi da će se to desiti. Ne budi pasivno agresivan“

Piše: Enisa Selmanović – Salkić

Jer žene s dva prezimena sve znaju

Vjerujem da smijeh liječi sve. Da vam pravi ljudi mogu promijeniti život. Da ljubav dolazi u različitim oblicima. Da život čine male stvari. I da čovjek nikada ne smije izgubiti sebe.

Svako malo i ne svojom voljom, posvjedočim situaciji da odraslima treba ukazivati na pristojnost. Da, sad kao da imam 100 godina, bojim se promahe i koljeno mi najavljuje kišu. Ali, zaista da li je realno da odraslom ljudskom biću od 30, 40 i više godina treba ukazivati na pristojnost. Ispade da treba i to često.

I to ne pričam o nekim ekstremnim očekivanjima, nego samo brate iskuliraj se. Ne pričaj kada neko drugi priča. Poštuj sagovornika. Ne žvači žvaku i još sa puhanjem balona, dok se vodi ozbiljan ili poslovni razgovor. Odgovaraj na poruke i e-mailove. Uzvrati pozive. Ne kasni. Ako ćeš kasniti, javi da će se to desiti. Ne budi pasivno agresivan.

Mogla bih nabrajati do ujutro, ali ne da mi se. Jasno vam je šta želim reći.

Više me zanima, zašto neko izabere da se tako ponaša. Nepristojno.

Zašto odluči da je bolji ili važniji od drugih. Zašto, zbog čega?

Ovo je jedna od misterija koju sasvim sigurno neću riješiti. Niti znam koji je odgovor na ovo pitanje. A, baš me zanima. Evo, zašto neko odluči da je bolji i da će sad to demonstrirati kroz nepristojnost i bezobrazluk.

Jer to upravo i jeste to – svojim ponašanjem pokazuješ šta misliš o ljudima koji su sa druge strane. Koji su s tobom u istoj prostoriji. Ili s tobom u kinu ili pozorištu, recimo – a, ti komentiraš naglas, udaraš nogama u stolicu ispred sebe i jedeš čips kao da se otima u želji da se spasi od sigurne smrti.

Zanemarit ćemo moju živčanost, ali evo tačno vidim kako vam se svima, koji čitate, diže kosa na glavi od ovih mojih opisa. A, znate da je u realnosti još gore, nego sam malo upakovala.

Sve što se dešava često i ima ga puno, postane normalno i usvojeno ponašanje. Pa da ne bi bilo potpuno normalna pojava da se ne odgovara na poruke ili mailove ili da se vodi Kosovski boj sa čipsom i stolicom u kinu, moramo se boriti.

Na stranu moja želja da hodam okolo i pucam barem čvoke, stručnjaci preporučuju dijalog.

Dakle reagirati, reći, ukazati. Objasniti kako na vas utječe nepristojno ponašanje tog nekoga. Pa možda upali. Ako ne upali, onda čvoka. Ne, nemojte čvoku. U pravu su stručnjaci. Treba reagirati – dijalogom. Jer dok se mi zgražavamo u sebi i ne reagiramo, to se nastavlja i ne prestaje. A, mi doživljavamo lomove živaca i osjećamo se loše.

Nemojte biti po sistemu ma pusti budalu, budite budala. Ovo je bolje izgledalo u mojoj glavi. Ali, znate šta mislim. Reagirajte, ne povlačite se i ne ignorirajte.

Ono što ja znam i u svoje cijenjeno ime govorim, svaki put kada nisam reagirala na neko od ovih ponašanja prema meni – razlog je bio potpuno apsurdan. Bilo me je stid.

Da, mene je bilo stid što neko neće da se udostoji i da mi odgovori na poruku ili e-mail. Mene je bilo stid što priča sa mnom na telefon i mljacka mi na uho. Mene je bilo stid što neko debelo zakasni ili se uopće ne pojavi. Mene je bilo stid što sam pošizila zbog toga.

I to je vjerovatno razlog zašto većina nas ne reaguje na nepristojnost. Sramota nas njihove sramote ili što bi omladina rekla – cringe.

E pa znate šta, stara sam da me bude stid za druge. Neću paliti čvoke (ali, nije isključeno) ali da ću reagirati, hoću sigurno. Mislim već jesam, reagiram odavno. Preporučila bih i vama. Lijepo je. Nekad upali, nekada ne. Ali uvijek se fino osjećate.

Ne sanjajte snove da ćete nekoga preodgojiti ili dramatično promijeniti. Možda uspijete da promijeni ponašanje prema vama, što je svakako pobjeda. Ako ne uspije ni to, pa onda ako možete bježite, ako ne možete pobjeći ignorirajte, a ako ne može ni to – onda svakako nastavljajte reagirati. Lijepo je i oslobađajuće. I dobro za mozak. I srce. I dušu.

Život je jedan, živite i volite sebe.