“Imam sreću i blagoslov da sam okružena divnim ženama u rasponu od dvadesetih do šezdesetih. Sve uglavnom žive po svojim pravilima”
Piše: Enisa Selmanović-Salkić
Ovo nisam sama smislila, vidjela na internetu. Na Instagramu, da budem preciznija. I onda kontam, od milion ograničenja što se stavljaju pred žene, jedno od najčešćih su godine. Valjda i najjače oružje protiv ženske dominacije svijetom.
Godine su valjda grupisane po decenijama. A po decenijama je grupisan nivo podignute obrve.
Dvadesete – šta reći, sve je lako kad si mlad. Pa su i te obrve u ravnoj liniji. Ili kako se nacrtaju. Obrve dušebrižnika su, uglavnom, u ravnoj liniji. Tu i tamo se zamjera nekoj od nas koja se prerano razvila ili prerano odrasla, s pratećim komentarom: gdje poletjela. Šta god je u pitanju, negdje je poletjela. Ali, dvadesete su, pa je sve dozvoljeno. Manje-više.
E već kada se pređe 25. postaje kritično. Približava se trideseta, pritisak se povećava. Obrve su nemirne. E, kad će? E, što nije? Pa, nema više vremena. Imam prijateljice koje su upravo prešle tu kritičnu tačku u dvadesetima i nije im lako. Niko ih nije upozorio da će nakon što zamisle želju pri puhanju svjećice za dvadesetpeti rođendan otvoriti oči i ispred sebe ugledati mnooogo podignutih obrva. Da, družim se s mlađima. (hešteg: NePriličiToTvojimGodinama) (hešteg: BašMeBriga)
Otkucavaju satovi i ovi pravi i ovi biološki. Sve otkucava. Žena postaje tempirana bomba i eksplodirat će u tridesetoj, ako ne stigne to sve. Nešto. Ako stigne, dobro i jeste, i onda možemo preći na sljedeću etapu.
Tridesete – veoma dinamične godine. I izazovne za udovoljiti okruženju. Mislim, ako vam je to jedan od životnih prioriteta.
Ovdje već nema prelomne tačke kao u dvadesetima. Ovdje je svaka godina više – prelomna tačka. I znak za uzbunu. I modno stiliziranje. Jer, prekratka suknja. Jer, dekolte pobogu.
Udala se, kad će djeca. Nije se udala, što se nije udala. Imam deja vu, ovo sam pisala nekoliko puta, ali čini mi se da ne dopirem do ciljane grupe.
Izašla u klub. Bože me oprosti. Ostala do zore. Komšiluk ne odobrava. U tridesetima obrve ne miruju. Ne moje, moje su posebna tužna priča (mislim na obrve, zaoprave).
Društvene mreže. Nije u majčinskim grupama. Ne bori se protiv režima i za socijalnu pravdu (ali ne glasa, jer ne može ništa promijeniti). Na Instagramu je?! Šta se radi na tom Instagramu?
Ne učestvuje u Facebook nagradnim igrama. Učestvuje u Facebook nagradnim igrama. Sve je problem, kako god okreneš. I ništa nije u skladu s godinama. Pa logično, jelte.
Upravo sam u tridesetima. Mojih obrva je sve manje. Obrve oko mene ne miruju. Ne znam kako im nisu otpale, koliko sve radim naopako i protiv njihovih pravila. Ali, imam svoja, pa me briga.
Četrdesete – nisam još, ali bogda mi fali. I vidim već odavde da postaje gusto.
Uz podignute obrve ide i gestikulacija rukama i mahanje glavom. U nevjerici dabome.
Jer vidi je, kako se obukla. Što će joj duga kosa, ne ide joj uz godine. Ne stavlja selfije uramljene cvijećem na Facebook. Još je na Instagramu. Pobogu brate. Ne miriše na ajvar u oktobru. Ili novembru. Ne znam tačno koji je perfect tajming za ajvar, veselo ga jedem tokom cijele godine. Ne pravim ga, ne zanima me. Kad me bude zanimalo, pravit ću. Koliko god da budem imala godina.
Pedesete – ovo sam vidjela na djelu i gledam svakodnevno. Imam i prijateljice u ovim godinama. Da, družim se sa starijima (hešteg: NePriličiToTvojimGodinama) (hešteg: BašMeBriga).
Kada se napuni pedeset. Moraš biti nana. Ili baka. Kako god.
Imala unučad ili ne, od tog momenta se zvanično mora postati nana. Ili baka. Životna radost je usmjerena na zimnicu, pletenje i druge male izvore sreće. Društvene mreže samo za odvažne. Voziti auto – ali, zašto?
Na moru se sjedi u hladovini. Uvijek i zauvijek. Na more se mora u septembru, ne daj Bože ranije. Kasnije je poželjno. Svakako se neće skidati.
Ako do tada nije napravila sve što su joj obrvani isplanirali, onda može da dahne dušom. Digli su ruke od nje.
Ah, da, ovo je prekretnica. Sada vi trebate postati ova što diže obrve na mlađe i starije. I sve ostale koje nisu usklađene sa svojim godinama.
Nakon pedesete, sve treba biti isto. Bez drmanja i stresova. Aktivnost svesti na minimum. I fizičku i društvenu. Posebno društvenu. Neoprostivo je biti društveno aktivan. U TIM godinama.
Isto vrijedi i za sve decenije nakon pedesetih. Nema povlačenja, nema predaje. Ustvari, predaja je očekivana. Ako se i do tada borila, vakat je da kapitulira.
Sada kada se već pitate u kakvoj ja to pećini živim, moram vas razočarati. Nisam samo ja počašćena ovim okruženjem, svi smo. Možda ga ne primjećujete ili ignorirate. Što je sjajno. Ja sam ga svjesna, ali ga ignoriram.
Imam sreću i blagoslov da sam okružena divnim ženama u rasponu od dvadesetih do šezdesetih.
Sve uglavnom žive po svojim pravilima. Za sebe, svoje muževe, djecu, roditelje, prijatelje, prijateljice.
Imaju svoje vrijednosti. Svoje karijere. Svoje hobije. Svoje ljubavi.
I sve su genijalne. I pune ljubavi za sve oko sebe. Ove obrve ignoriraju i ne pridružuju im se.
One nikada neće biti žene svojih godina. One jesu žene svojih godina. One uživaju u svojim godinama i trude se da im svaka naredna bude bolja od prethodne. I sebi i svima oko njih.
Ja nikada neću biti žena svojih godina. Ja jesam žena svojih godina.
Budite i vi žene svojih godina. Vaše godine, vaš život, vaša stvar. Samo uživajte i volite se.